mad hatter
Published on 02/19,2011
iza mog ogledala
ima jedan wonderland..
sav od reči sačinjen.
tamo je svet
od pesme.
kad mi se oči umore od
prozirnosti,
i prsti ukoče od
preciznosti,
ja zbrišem u reči
tajnovite, ponekad haotične,
uvek nove.
tek prevrnute.
ima tamo i jedan mad hatter
njega reči vole ludo,
nerazumno…
puštaju ga da ih razmešta,
prevrće, secka i lepi
na sasvim neočekivanim mestima.
a on, nestrpljiv, u žurbi
kao da mu ona najvažnija stalno
izmiče, sastavlja
rastavlja, peva
radostan,uzdiše
očajan
rešava nerešive zagonetke,
ljuti se na besmislene
stihove…
sluti on da će ga bela kraljica kazniti
za zločin pre nego ga počini,
pa ipak žuri da
ukrade vreme
i zaustavi ga na 6.
da bi nastavio da smišlja pesme.
nekažnjeno.
Imam jedan čudesan svet, smešten na mestu gde počinje duga. U taj svet se ulazi kroz vrata napravljena od ogledala sa brušenim ivicama. Ja kroz ta vrata nikada nisam prošla.
Ali… Otvorila sam prozor na tom ogledalu i propustila sve moje snove da tamo ušetaju, da ojačaju, da se oboje bojama i da se u reči pretoče.
Ponekad zavučem ruku kroz taj majušni prozor i neke od tih reči, iz snova rođenih, u priču upletem… Jednom sam i Ludog Šeširdžiju tamo pronašla, odande izvukla… sreća moja!
Nije se ona u školjku skrila,
nju je školjka iznedrila
i krila joj mala – dala
da poleti, da se vine,
da oseti moć lahora,
da oseti moć visine.
Voli ona svoju školjku.
Tek, poleti na čas tamo
da udahne i da vidi
da oseti, pa da sleti
ponovo u školjku svoju.
Tu joj lepo, tu joj prija…
Biser beli i njen Ludi Šeširdžija…
PS sve se vidi i... obozavam sto si tu!!! znaes to!!! ja sad odoh da spiem i ne ljuti se sto sam se prepisala:))) ljubim tebe:)))
tu si:))
Dobro došla na blog! Nastavi, divno si počela, veliki pozdrav.
tnx, rox
poku[avam da se usaglasim sa platformom.
blogovanje mi nije strano,
samo da ukačim kako radi mašina.
lj. za tebe:)
:))))) Pa srećno ti vežbanje!
dobar početak. Dobrodošla.
pozdrav
sutra da pa pisemo, zdravlje nek je....dobro si dodje...
@ mandrak72
hvala, i lep ti nik:))
@marcoantonie
ti si poseban:
The god forsakes Antony
When suddenly, at midnight, you hear
an invisible procession going by
with exquisite music, voices,
don’t mourn your luck that’s failing now,
work gone wrong, your plans
all proving deceptive—don’t mourn them uselessly.
As one long prepared, and graced with courage,
say goodbye to her, the Alexandria that is leaving.
Above all, don’t fool yourself, don’t say
it was a dream, your ears deceived you:
don’t degrade yourself with empty hopes like these.
As one long prepared, and graced with courage,
as is right for you who were given this kind of city,
go firmly to the window
and listen with deep emotion, but not
with the whining, the pleas of a coward;
listen—your final delectation—to the voices,
to the exquisite music of that strange procession,
and say goodbye to her, to the Alexandria you are losing.
- Constantine P. Cavafy (1911)
to jest
to je baš lepo, i drugačije
da, hvala ti, razumeli smo se...
@ alexdunja
bila... ostavila trag... i nestala u snovima:)))
ljubac:)